Obi­lje­ža­va­ju­ći 70. go­di­na od po­bje­de na fa­ši­zmom sed­mo­čla­na ita­li­jan­ska de­le­ga­ci­ja pred­vo­đe­na isto­ri­ča­rom Eri­kom Go­be­ti­jem u pro­te­klih ne­ko­li­ko da­na po­sje­ti­la je vi­še cr­no­gor­skih gra­do­va. Na svom pro­pu­to­va­nju go­sti iz Ita­li­je bo­ra­vi­li su i u Be­ra­na­ma gdje su u dru­štvu čla­no­va OO NOR-a 1941-1945. po­sje­ti­li Gim­na­zi­ju „Pan­to Ma­li­šić“, za­tim Te­ram­sku uli­cu, ku­ću Va­si­li­ja La­bu­do­vi­ća, kao i spo­me­ni­ke bor­ci­ma par­ti­za­ni­ma u se­lu Lu­žac i na grad­skom gro­blju. Go­be­ti je tom pri­li­kom pod­sje­tio da već 15. go­di­na pro­u­ča­va ju­go­slo­ven­ski an­ti­fa­ši­stič­ki po­kret i ulo­gu ita­li­jan­skih par­ti­za­na u di­vi­zi­ji „Ga­ri­bal­di“ ko­ja je 1943. go­di­ne for­mi­ra­na u Plje­vlji­ma. On je ka­zao da, pro­la­ze­ći sta­za­ma di­vi­zi­je „Ga­ri­bal­di“, že­li da ita­li­jan­skoj jav­no­sti pri­bli­ži isti­nu o uče­šću nje­go­vih ze­mlja­ka u ju­go­slo­ven­skoj an­ti­fa­ši­sti­koj bor­bi.
- U Ita­li­ji se ma­lo zna o di­vi­zi­ji Ga­ri­bal­di ko­ja je sa­sta­vlje­na od ita­li­jan­skih par­ti­za­na i ko­ja je na ovim pro­sto­ri­ma da­la do­pri­nos bor­bi pro­tiv fa­ši­zma. Za­to že­lim da pri­bli­žim isti­nu o toj di­vi­zi­ji či­ji su pri­pad­ni­ci po­lo­ži­li svo­je ži­vo­te bo­re­ći se i na pod­ruč­ju Be­ra­na – ka­zao je Go­be­ti.
On je is­ka­zao za­hval­nost do­ma­ći­ni­ma za pri­re­đe­no go­sto­prim­stvo, pod­sje­ća­ju­ći da je do sa­da na­pi­sao ne­ko­li­ko knji­ga o de­ša­va­nji­ma ko­ja su se u mi­nu­lom pe­ri­o­du od­i­gra­la na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je. Ka­zao je da je pred­met nje­go­vog iz­u­ča­va­nja bio i Ga­vri­lo Prin­cip, kao i dru­ge broj­ne lič­no­sti ko­je su obi­lje­ži­le pe­ri­od Pr­vog i Dru­gog svjet­skog ra­ta.
Do­ma­ći­ni su ita­li­jan­skoj de­le­ga­ci­ji pre­do­či­li da je 1944. go­di­ne u mje­stu Kra­ke, kod Vr­bi­ce, po­gi­nu­lo 35 bo­ra­ca Če­tvr­te cr­no­gor­ske bri­ga­de, kao i 20 bo­ra­ca ita­li­jan­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de „Ga­ri­bal­di“. Upo­zna­li su ih da se nji­ho­va spo­men ko­stur­ni­ca na­la­zi na grad­skom gro­blju u Be­ra­na­ma ko­ju čla­no­vi bo­rač­ke or­ga­ni­za­ci­je re­dov­no obi­la­ze.
– Bor­ci i gra­đa­ni po­štu­ju na­šu slav­nu re­vo­lu­ci­ju. Mi ne za­bo­ra­vlja­mo ve­li­ke žr­tve za slo­bo­du, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i pri­pad­ni­ka di­vi­zi­je „Ga­ri­bal­di“. Bor­ci ove di­vi­zi­je ko­ji su za­jed­no sa na­šim par­ti­za­ni­ma po­gi­ni­li u Vr­bi­ci tre­ba­lo je tog kob­nog da­na 1944. go­di­ne da pred­u­hi­tre ne­pri­je­te­lja ko­ji je imao na­mje­ru da na­pad­ne Po­li­cu i Be­ra­ne. Na­ža­lost, na­i­šli su na klop­ku, na­pad­nu­ti su iz raz­li­či­tih pra­va­ca. Ta­ko je je­di­ni­ca za nekoliko ča­so­va iz­gu­bi­la svo­je broj­ne pri­pad­ni­ke. Za­to se i da­nas po­kla­nja­mo nji­ho­vim sje­ni­ma po­ru­ču­ju­ći da se nji­ho­va he­roj­ska bor­ba ni­ka­da ne smi­je pre­da­ti za­bo­ra­vu – sa­op­šti­li su čla­no­vi OO NOR-a 1941-1945. go­di­ne i za­jed­no sa go­sti­ma iz Ita­li­je po­lo­ži­li cvi­je­će na spo­me­nik bor­ci­ma par­ti­za­ni­ma na grad­skom gro­blju.
Čla­no­vi de­le­ga­ci­ja iz Ita­li­je pro­še­ta­li su i Te­ram­skom uli­com ko­ja je ne­dav­no pot­pu­no re­kon­stru­i­sa­na. Njih je Ra­di­vo­je La­bu­do­vić upo­znao da je 1982. go­di­ne, kao ta­da­šnji pred­sje­dnik op­šti­ne Be­ra­ne, bo­ra­ve­ći u Ita­li­ji, pot­pi­sao po­ve­lju o bra­ti­mlje­nju Be­ra­na sa ta­mo­šnjim gra­dom Te­ra­mo. On je, evo­ci­ra­ju­ći uspo­me­ne na taj uz­vi­še­ni čin, ka­zao da je pri­li­kom pot­pi­si­va­nja po­ve­lje o bra­ti­mlje­nju Be­ra­na i Te­ra­ma kon­sta­to­va­no da us­po­sta­vlja­nje brat­skih ve­za iz­me­đu dva gra­da tre­ba da pred­sta­vlja di­rekt­ni kon­takt dvi­je kul­tu­re ka­ko bi se da­vao za­jed­nič­ki do­pri­nos plod­noj eko­nom­skoj i sva­koj dru­goj sa­rad­nji. La­bu­do­vić je na­po­me­nuo da je ka­sni­je uli­ca, ko­ja u du­ži­ni od oko 200 me­ta­ra po­ve­zu­je uli­ce Po­lim­sku i 29. no­vem­bra, do­bi­la ime Te­ram­ska, ko­ja je od­ne­dav­no do­bi­la mo­de­ran iz­gled upri­li­čen evrop­skom ime­nu. La­bu­do­vić je na­gla­sio da ga ra­du­je „što se pri­ja­telj­stvo na­šeg i ita­li­jan­skog na­ro­da odr­ža­lo i do da­na­šnjih da­na i što od­la­ze­će ge­ne­ra­ci­je iza se­be osta­vlja­ju bo­ga­tu kul­tur­no-isto­rij­sku ri­zni­cu ko­ja tre­ba da slu­ži na po­nos do­la­ze­ćim po­ko­lje­nji­ma”.
D.J.


Do­bro­čin­stvo Va­si­li­ja La­bu­do­vi­ća

Go­ste iz Ita­li­je po­seb­no je za­in­tri­gi­ra­la pri­ča o ne­dav­no pre­mi­nu­lom ma­gi­stru far­ma­ci­je Va­si­li­ju La­bu­do­vi­ću ko­je je to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta u Le­skov­cu bio po­sta­vljen za še­fa lo­go­ra u ko­jem je bi­lo smje­šte­no 200 ita­li­jan­skih voj­ni­ka i pod­o­fi­ci­ra. Do­ma­ći­ni su ih upo­zna­li da je La­bu­do­vić ostao omi­ljen u sje­ća­nji­ma ita­li­jan­skih za­ro­blje­ni­ka i da su ga oni pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka po­zva­li da do­đe u Ita­li­ju.
- Va­so se pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka oda­zvao po­zi­vu biv­šeg lo­go­ra­ša Uba­la Bi­skon­ti­ja iz Đe­no­ve, kod ko­ga je na­i­šao na iz­u­ze­tan do­ček. Evo­ci­ra­li su uspo­me­ne iz lo­go­ra o ko­ji­ma bi mo­gle knji­ge da se na­pi­šu. Ta­da se i za­če­la ide­ja o bra­ti­mlje­nju Be­ra­na i ita­li­jan­skog gra­da Te­ra­mo. Ta ide­ja je ka­sni­je i pre­to­če­na u dje­lo. O nje­go­vom do­bro­či­nstvu pro­ču­lo se na­da­le­ko ta­ko da je če­tvo­ro­čla­na eki­pa ita­li­jan­ske te­le­vi­zi­je RAI- 3 bo­ra­vi­la pri­je ne­ko­li­ko go­di­na u Be­ra­na­ma, pra­ve­ći emi­si­ju o ži­vot­nom pu­tu Va­si­li­ja La­bu­do­vi­ća. Ta emi­si­ja je gle­da­na u či­ta­vom svi­je­tu, o če­mu go­vo­re i broj­na pi­sma ko­je je Va­so do­bi­jao po­sled­njih go­di­na. Ka­me­ra ita­li­jan­ske te­le­vi­zi­je je, iz­me­đu osta­log, sni­ma­la Va­sa kraj spo­me­ni­ka do­ma­ćim par­ti­za­ni­ka i bor­ci­ma ita­li­jan­ske di­vi­zi­je „Ga­ri­bal­di”, po­dig­nu­tog na grad­skom gro­blju. La­bu­do­vić je sko­ro sva­ke sed­mi­ce obi­la­zio taj spo­me­nik i do­no­sio bu­ke­te cvi­je­ća, go­vo­re­ći da za­jed­nič­ka mu­ka spa­ja lju­de – is­pri­ča­li su do­ma­ći­ni go­sti­ma iz Ita­li­je.